Da li je strip zabava ili umetnost?

Po ovom kišovitom vremenu, nadam se da uživate u stripovima po vašoj želji. Za danas sam rešio da prodiskutujem o temi koja je u naslovu, da li je strip zabava ili umetnost? Ovo pitanje po meni je komplikovano, ali kad se malo dublje promatra rekao bi da je jednostavno. Vama će se na prvi pogled prikazivati tone slika u stripu i razmišljate šta bi to strip mogao biti.  Veći je broj potencijalnih kupaca, danas se štampaju u boji, mada su mnogi sadržajno i dalje u crno-belom svetu. Dobro i zlo su jasno razdvojeni. Nikad se od čitalaca ne očekuje da čitaju između redova. Tako ni ne čudi što su stripovi u Nemačkoj i dan danas na lošem glasu. Na stripovima smo uvek na otvorenom, u knjigama moramo sve da se prolazimo kroz neke metafore, pa kroz razne stilske figure kako bi saznali šta je pisac hteo reći. Sada čitam po raznim sajtovima, da vidim šta drugi ljudi pišu o ovome. Verovali ili ne u Francuskoj su priznali da strip može biti umetnost, i potpuno ga prihvatili. Ti moderni autorski stripovi ne sadrže crno-belu šemu, njihovi glavni likovi nisu superheroji sa supermoćima, nego su u fokusu tih stripova ljudske sudbine. Cilj nije pojednostavljenje ili odvraćanje od stvarnosti, već jasan pogled na realan svet. Što samim tim daje bolju sliku kako sveta, tako i o ljudsku sudbinu. Kod nas je kao i u drugim nekim zemljama strip prihvaćen kao zabava, sredstvo za razbibrigu, ali ja nebi to tako nazvao. Jeste da je strip sve što sam predhodno rekao, ali ruku na srce treba ga svrstati u umetnost zbog samih autora koji imaju taj dar da stvaraju. Oni su umetnici, i njihova dela ne treba da budu zabavna dela, već treba da budu umetnička dela. Te priče u slikama, bez i sa tekstom, imale su i još uvek imaju svoje meston u umetnosti. Strip ima sopstvenu estetiku, koji od čitalaca zahteva intenzivnije suočavanje. Posmatrač mora biti aktivnije da učestvuje, jer mora da poveže i oživi statične ilustracije. Sve se više pojavljuju stripovi sa autentičnim pričama koje imaju veze sa politikom. Mogu vam reći da je u Nemačkoj sve više stripova sa ozbiljnom tematikom.  

Grinevald primećuje:"Političkih stripova u užem smislu te reči proteklih godina je sve više, jer se sve veći broj autora stripova smatra nekakvim strip-reporterima. " Jedna od tih novih strip-reporterki je Berlinjanka Paula Buling, koja je svojim stripom "U zemlji ranoranilaca" dokumentovala život azilanata. A strip-autorka Uli Lust je pet godina radila na stripu "Danas je poslednji dan ostatka tvog života", u kojem govori o 17-godišnjoj pankerki, koja zajedno sa svojom prijateljicom kreće na putovanje u Italiju. Dve prijateljice žele da uživaju u svojoj slobodi, ali ubrzo bivaju suočene sa nasiljem i seksualnim napadima. Autorka svojim stripom time želi da pokaže šta se stripom još može postići i ispričati - pored klišea o superherojima, mističnih likova i večitih lovišta u kičastim, ali ipak kultnim stripovima.

Po svemu sudeći verijem da i vi sada mislite da strip treba i kod nas da saživi kao umetnost, ali dok se ne pobunimo ili ne napravimo nešto, stvari će ostati takve kakve jesu. Do boljih dana strip će ostati samo kao zabava i niko ga neće gledati kao umetnost. Nadam se da ste uživali u ovom današnjem izdanju, želim vam ugodan vikend. Do sledećeg kuckanja.