Prva akcija

 Borba za žetvu je bila završena. Štab Podunavskog odreda povukao je čete u šumu i sumirao rezultate: Odred je uništio i spalio blizu hiljadu jutara fašističkog žita. Štab je bio zadovoljan, a i Stanko Paunović Veljko, komesar štaba za Srem, koji se tih dana nalazio u Podunavskom odredu. U međuvremenu, dok su čete otimale žito od fašista, Štab je prikupljao obaveštenja i pripremio plan za dalje akcije. Po planu, jedan od prvih objekata za napad bio je čortanovački tunel, odnosno domobransko obezbeđenje tunela na ulazu prema Sremskim Karlovcima. Ne očekujući ofanzivu, Štab je odlučio da tu akciju izvrši ojačana desetina boraca24.Avgusta 1942.godine.

Lik kurira Latasa i druga Miška

 Pre nego što je desetina krenula na zadatak, Jovanu Beljanskom Lali, komesaru odreda, prišao je kurir Radovan Latas Ranko:                                                                                                                                    <"Druže komesaru, i ja bih sa drugovima">                                                                                                <"Ne može, gledaj svoja kurirska posla">                                                                                                    <"Zar je to pravo, druže komesaru? Uzeli ste me za kurira čim sam došao u šumu i još nisam bio u prvoj borbi. Ja hoću da idem u akciju.">                                                                                                        <"E kad hoćeš - preseče Lala, brz i prek na rečima i odlukama - onda ćeš biti komandir desetine".>        <"To ne mogu, druže komesaru. Ja znam da pucam, ali ne umem da komandujem.">                                <"Dobro, a koga da odredimo za komandira"> pita Lala, zainteresovan koga će kurir predložiti.              <"Ja predlažem druga Miška. On je Čortonovčan, poznaje teren, a pošto je bio oficir, znaće da napravi raspored i da zapoveda".>                                                                                                                                <"E, kad si tako dobro pogodio koga smo odredili za komandira i zašto, moraću te pustiti! - složi se Lala - Ali da se pokažeš">                                                                                                                            Radoslav Jović Miško, sada general JNA, odveo je poverenu mu desetinu na zadatak. Iz šume su krenuli noću i osvanuli nedaleko od tunela. Sakrili su se u kukuruzu i uhvatili vezu sa selom, odakle su dobili doručak i ručak. Tu, u kukuruzima, odlučili su u koje vreme da napadnu. Zaključili su da početak bude u 13:30 časova. Vojnici će posle ručka verovatno prileći u hladovini, pa neće biti dovoljno oprezni. Međutim, oko 10 časova Ranko se trgne:                                                                                        <"Miško, kad stiže voz u Čertonovce!">                                                                                                      <"Tačno u 14:00 časova">                                                                                                                            <"Pitanje je da li ćemo za pola sata uspeti da izvršimo akciju i da se povučemo. Da nas ne iznenadi voz? Biće bolje da počnemo u pola jedan. Vojska je to. Svi će zaburiti noseve u porcije, misleće samo na ručak. Upecaćemo ih bez greške!">                                                                                                        Predlog su usvojili.                                                                                                                                       U određeno vreme prešli u iz kukuruza u šumu, pa preko pošumljenog brešuljka izbili u blizini pruge. Na dvadesetak metara od ulaza u tunel videli su kuću i, oko nje, vojnike zabavljene ručkom. Lagano i neopaženo, razvili su se u strelce.                                                                                                                  <"Predajte se, domobrani!"> vikne Miško i opali u kuću. To je bio znak za juriš.                                      Ranko je bio najbrži, istrčao je na prugu, ne pucajući, trčao je prema kući. Ostali su, takođe, trčali i u trku pucali.                                                                                                                                                   Prepadnuti domobrani nisu odgovarali. Raspršili su se i nestali - delom u kući, delom u tunelu. Ranko je stigao do kuće.-                                                                                                                                          <"Drugovi, bombe!"- komandovao je Miško.                                                                                              Ranko izvadi bombu partizanku, upali fitilj i hitnu pred vrata. U tom trenutku domobrani nagnuše da beže kroz vrata. Prvi se pojavio u isti čas kad je bomba eksplodirala. Pao je kao pokošen, a glasa nije pustio. To je bio kuvar.                                                                                                                                Ranko potrča na vrata i promoli pušku:                                                                                                         <"Ruke uvis! Izlazite!">                                                                                                                             Poslušali su. Nijedan metak nije opalio.                                                                                                       Prepad je bio tako iznenadan i brz da nisu stigli da se snađu. Strah ih je bio paralisao.                            Partizani su pokupili šest pušaka, nekoliko bombi i municiju i nestali pre nego što su domobrani došli sebi. Nisu se daleko povukli. Ispeli su se na pošumljeni breg i zauzeli položaj za borbu.                           Osmatrali su šta se dole događa i čekali. Prvo su videli desetak žandara koji su stigli iz Čertonovaca. Kasnije je iz Karlovaca dohuktala lokomotiva sa dva vagona ustaša. Ali, zadovoljili su se da zaposednu prugu, spremni za odbranu. U poteru se nisu dali.                                                                                      Desetina je na bregu dočekala noć, a onda krenula natrag. Put Beograd-Novi Sad nisu uspeli da pređu. Zaposela ga je vojska pucala je i raketama osvetljavala teren. Pritajili su se u bagrenjaku nedaleko od puta s namerom da ugrabe trenutak i pređu. U neko doba prvo su čuli prigušene korake i šapat, a zatim su u pomrčini ugledali manju kolonu. Ostali su pritajeni jer nisu znali da je to vod partizana koji se probio iz obruča. Ovo su utvrdili sutradan. Poto nisu uspeli da pređu put, otišli su na Jovićev salaš i tu zatekli taj vod drugova. Od njih su doznali za ofanzivu i naređenje Štaba da se odred probije u donji Srem.