Štab Fruškogorskog odreda predvideo je da će u opštoj navali na šumu, fašisti nastojali da probiju odbranu na položaju oko Telefona i da će tim pravcem usmeriti jedan od glavnih udara. Zato je, da bi suetio namere neprijatelja, u planu odbrane i rasporedu jedinica na taj položaj postavio i odredski puškomitraljez sa puškomitraljescem Savom Sagićem Kusom, narodnim herojem i pukovnikom JNA. Prvog dana ofanzive borba na Telefonu nije vođena, ali je tokom celog dana trajalo čarkanje. Fašisti su pripucavali i podilazili položaju u želji da partizani odgovaraju na vatru i tako trošenjem municije, otkriju svoje snage i raspored. U praskozorje drugog dana oni su krenuli u nasilno izviđanje, ali su dočekani snažnom vatrom i odbačeni. Ocenivši da je na Telefonu čvrsta i jaka odbrana i da je pokušaj proboja tog položaja riskantan i veoma neizvestan, oni su prodrli dolinom od Šuljmanske glavice do Paprača i probili se do dela šume zvanog Fatovi. Štab odreda je bio obavešten o tom manevru fašista i odmah je reagovao: Naredio je da se puškomitraljezac prebaci na Venac. Tu, na Vencu nalazili su se Gojko Dudaš i Slobodan Bajić Paja, komadant i komesar odreda, odakle su pratili razvoj operacija i komandovali odbranom. Uz njih se nalazio Prvi vod, koji je obezbeđivao štab i, ujedno, bio odredska rezerva. Za puškomitraljescem na Venac je stigao i Marko Perčin Kamenjar, komandir Prve čete.
-"GRMELO JE, SEVALO, PRŠTALO"-
Fašisti su izbili na ivicu šume i tu zastali. Između njih i štaba protezala se kosa i mestimično valovita čistina, koja je nastala krčenjem šume. Na njoj je, složeno u stogove, ranije ležalo posečeno drvo, po čemu je ta krčevina dobila ime. Fatovi su bili odneti i ostao je to teren, delimice pokriven žilama, korenjem i niskim prizemnim rastinjem. Fašistička predhodnica i istureni delovi stigli su do te čistine, ali iako još nisu naišli na otpor, dalje se nisu usudili. Zauzeli su položaj na ivici šume i, izgleda, očekivali pojačanje. Štab odreda bio je u stalnoj vezi sa četama i imao je pregled stanja čitavog fronta. Sve je teklo po planu. Čete su čvrsto držale položaje i odolevale navali trideset puta jačeg i neuporedivo bolje naoružanog neprijatelja. Grmelo je, sevalo, prštalo. Pucnji i eksplozije silili su se u tutanj i kanonadu. Zasipana olovom i čelikom, linija odbrane se povijala i ugibala, ali nije popuštala. Prodor fašista do Fatova bio je najisturenija tačka do koje su stigli i, trenutno, najveća pretnja za proboj odbrambenog lanca. Trebalo je brzo reagovati i otkloniti mu opasnost. Posle kratkog dogovora, jer za duži nije ostalo vremena, Dudaš je odlučio: <"Ja i Kusa krenućemo sa vodom na njih! Ti, Pajo i Kamenjar primajte izveštaje i obratite pažnju na položaj od Telefona! Ti, Kuso, uz mene! Prva desetina desno, druga levo od nas! U strelce i napred! Sjurićemo se kosinom i udariti im u leđa".>
<"Da li će biti zgodno, Gojko preko čistine?"> razmišlja Kusa.
<"A kako drugačije? Oni su na ivici šume".>
<"Zato i mislim. Kad su već stigli do ivice. Ne znam kolk'će valjati da nalećemo preko Krčevine. Skoro da čekamo neka oni nagrnu preko brisanog prostora. Da zalegnemo iza drveća pa, ovako, iz zaklona, natući ćemo se kao zečevi!"> predlagao je Kusa.
<"More, da ih proteramo dok se nisu nagomilali! Važno je da kontraudarom preotmemo inicijativu! Zamnom!"> naredio je Dudaš.
Razvijeni u strelce, spuštali su se kosinom, i bez pucnja, napredovali do sredine krčevine. Onda su se fašisti javili plotunima. Dok su jedni pucali, drugi su ispali iz šume i pošli im u susret.
<"Lezi i paljba!"> komandovao je Dudaš.
Polegali su na čistinu i uzvratili vatrom. Fašistički stroj nije izdržao Okrenuo je leđa i pobegao u šumu. Rasplamsao se žestoki puščani i mitraljeski dvoboj, koji je potrajao. Zaklonjeni šumom, fašisti nisu pokušavali ispade. Koristili se svojim povoljnijim položajem i ograničili na odbranu i borbu na odstojanju.
Partizani su gađali sa čistine. Žile, korenje i prizemno rastinje bili su slab zaklon od oka a nikakav od metka. Od svih jedino se Kusa dočepao prvog zaklona. On je isprednjačio i stigao je do debelog Hrasta semenjaka, jedinog na krčevini. Ali njegov pogodan položaj imao je tu lošu stranu što se se našao otcepljen od svojih pomoćnika i rezervnih šaržera sa municijom.
Po gustini vatre Dudaš je zaključio da je neprijatelj jači nego što je on računao i da odnos snaga preteže u njegovu korist. Zato je odustao od nameravanog juriša i odlučio da vod izvuče iz borbe. Štićena rafalima puškomitraljeza i paljbom drugova, prva desetina se povukla bez gubitaka.
<"Čičulja, daj pune šaržere!"> viče Kusa, ispucavši poslednje metke. Mićun se povukao sa prvom desetinom i odneo je torbicu sa većinom šaržera, ali je Čičulja, drugi pomoćnik, uvek nosio dva-tri.
<" 'Oš municije, a?! Dobićeš majku ti banditsku!"> dovikuju fašisti.
Druga desetina morala se izvlačiti. Lišena zaštite mitraljeza Prvo se digao čika Mate i odmah pao. Za njim je krenuo i poginuo Đorđe i Grgurevac. Onda je pokušao Dudaš. Nakon nekoliko metara srušili su ga meci. Jedan za drugim. Redom, poslednji je poginuo Čičulja. Potrčao je u skokovima prema Kusi, ali nije stigao.
-KUSIN BEG-
Sa hrastom semenjakom, sa praznim mitraljezom, ostao je Kusa.
<"Drž', municije!"> vikali su fašisti i gađali ga bombama.
Srećom, kosina je nagnuta pa se bombe kotrljaju natrag.
Preostalo mu je da se spasava bekstvom. Šanse za uspeh bile su minimalne u procentima izraženo. Možda 1:100. Zaturio je mitraljez na leđa, kao batinu i dao se u trk uz kosinu. Kugle su pljuštale za njim kao kapi iz gustog oblaka. Ali, on je izmicao. Desetak fašista potrčalo je iz šume da ga stigne. Zakasnili su. Zadihan, on je ustrčao do uvale i skrio se od metaka. Kad je ponovo izbio na uzvišicu, meci su opet zazujali, ali bio je dalje pa je sigurnost pogodka smanjena. Napregao je svu snagu i umakao. Na Vencu, zatekao je Slobodana Bajića Paju.
<"Šta je? Jel sil' ranjen?!">
<"Ne znam!"> odgovara, zasopljen. Od uzbuđenja i napora krv mu je potekla na usta i nos. Skinuo je kabanicu, svu izrešetanu na kuglama, da ga Paja pregleda. Nigde nije zakačen.
<"Gde je Dudaš?"> pita Paja.
<"Poginuo je i on i Čičulja!">
Požurili smo prema Hajdučkom bregu.
Fašisti su izbili na Venac i strahovitom pucnjavom prorešetali šumu.
Nešto kasnije na Hajdučki breg sručena je uraganska artiljerijska i minobacačka vatra. Sav breg bio je u plamenu. Fašisti su u međuvremenu pretresli mrtvog Dudaša i kod njega pronašli zapovest četama da se pod borbom povlače na Hajdučki breg i odatle ne odstupaju. Međutim, pošto čete nisu bile tamo, vatra je promašila cilj.
Paja i Kusa stigli su na borovinu, gde se nalazio Kamenjar sa delom ćete. Usput slučajno su našli torbicu sa rezervnim mitraljeskim šaršerom, koju je Mićun u povlačenju izgubio.
Iste noći odred je napustio odbranu šume i, po četama se probio u ravnicu.
Коментари
Постави коментар